Iva iz Varaždina:
Zašto se nešto ne učini na zabranama pelena za jednokratnu uporabu? Čitala sam već više puta da su one pune otrova, a i dalje ih se puštaju prodaju. Moja snaha koristi samo takve pelene i posvađale smo se budući sam ja zahtjevala da prestane s tim. Bila sam spremna prati i peglati pamučne pelene kao što sam radila kod svoje djece, ali mi snaha od tada spriječava pristup mojoj unučici. Dajte napišite što je istina da mogu snahi pokazati mišljenje autoriteta o tom užasnom problemu.
Kad bi jednokratne pelene sadržavale opasne kemikalije ne bi mogle biti puštene u promet, jer se upravo sve što dolazi u dodir s djetetom pomno kontrolira. Radi se o nerazumijevanju. Glavni problem s pelenama predstavlja njihovo zbrinjavanje nakon uporabe.
One su višekomponentne tj. izrađene od različitih materijala, od celuloze do plastike, pa je onda jako teško naći dobar način zbrinjavanja jednako kao kod npr. tetrapaka. Čistu celulozu ili pamuk jednostavno je oporabiti (reciklirati), ali to kod višekomponentnih materijala nije moguće. Za pelene ostaje samo spaljivanje ili odlaganje na uređene deponije, a mi uz rijetke iznimke nemamo ni jedno ni drugo. Naravno da možemo kod pelena govoriti i o potencijalnoj infektivnosti, ali taj problem je minoran, jer djeca u većini slučajeva ne boluju od teških bakterijskih bolesti.
Pelene sadrže obilje organskih materijala iz mokraće i stolice i po tome su slične bilo kojem kućnom otpadu uz opetovanu napomenu da se glavni njihov dio teško razgrađuje. Međutim, one sasvim sigurno nisu ništa više otrovne od ostalog komunalnog otpada.